PROBLEMATIČNI ODNOSI I KAKO IH RAZREŠITI

Da li se mirite sa neprihvatljivim ili nasilnim ponašanjem? Da li u nekim vezama osećate bes i ozlojeđenost? Zaglavljeni ste u vezi koja nije funkcionalna? Još uvek ste ljuti zbog neke stare emotivne povrede? Ili ste privrženi nekome ko odavno više nije deo vašeg života? Šta god da je u pitanju, problematične odnose moguće je isceliti od povreda nanesenih u prošlosti.

ZAŠTO SU ODNOSI VAŽNI

Za naše pretke, izgradnja socijalnih veza bila je jedan od stožera preživljavanja. Da bi preživelo, dete mora da bude privrženo roditeljima i ljudima koji su sposobni da se o njemu brinu – za dete je ta privrženost impuls opstanka. Iz istog poriva nekadašnji ljudi formirali su veze i zajednice unutar kojih su lakše odgajali potomstvo, delili hranu, pronalazili partnere, imali bolju zaštitu od predatora i neprijatelja… Uzajamna saradnja unutar zajednice bila je faktor preživljavanja. Ako su zaista uspešniji u preživljavanju bili oni koji su osećali potrebu za pripadanjem, onda je njihova genetika vremenom preovladala. Neizbežan rezultat toga smo mi: socijalna bića.

Za čoveka današnjeg doba, gde preživljavanje nije ugroženo kao nekad, međusobni odnosi prevazilaze aspekt fizičkog opstanka. Verovatno u savremenom svetu možemo da obezbedimo hranu i sklonište bez pomoći drugih, ali je neosporno da nedostatak uzajamnih odnosa ugrožava našu duhovnu egzistenciju. Najveći deo životne radosti proizilazi iz srećnih međuljudskih odnosa, a najviše problema iz nesrećnih veza koje uspostavljamo sa drugim ljudima – tvrdi kanadski psiholog Sydney Jourard. Ako se radost uopšte može svesti na brojke, Jourard tvrdi da 85% radosti dolazi iz iskustva zasnovanog na odnosima. Drugim rečima, kvalitet života u mnogome je određen kvalitetom odnosa koje gradimo i održavamo.

U mnogobrojnim psihološkim istraživanjima ispitanici su kao faktor sreće i smislenog života navodili bliske odnose sa prijateljima, članovima porodice, partnerima. Stvarnu važnost odnosa lako je premeriti – ne procentima, nego količinom uloženog vremena. Koliko vremena posvećujemo odnosima za koje tvrdimo da su nam važni? Koliko svesne pažnje zaista posvećujemo prijateljima, članovima porodice, partneru (ili cimeru)? Da li ih negujemo ili ih prepuštamo autopilotu, sve dok ne počnu da gube smer?

Koliko odnosi sa drugima mogu da doprinose životnom zadovoljstvu, podjednako mogu i da prouzrokuju emocionalni bol. Pakao, to su drugi – kako kaže Sartr. A u samom središtu tog pakla su nama najbliskiji. Paradoksalno, najviše nas povređuju upravo najbliži, jer nas najbolje poznaju. Pritiskaju nas odnosi koji su nam važni i to ne bez razloga, nego da bi nas podstakli na spoznaju. Drugi ljudi su naša ogledala: lakše se suočavamo sa paklom u ogledalu, nego putem poniranja unutar sebe.

Povodom drugih, govorimo o sebi.

Svaki odnos započinje jednostavnim posvećivanjem pažnje. Brajan Trejsi taj proces (u slobodnom prevodu) naziva zakonom indirektnog napora…:

Ako želite da nekoga zainteresujete za sebe, direktan način je da mu govorite o sebi. Ali je indirektan način bolji: jednostavno se zainteresujte za tu osobu. Što ste više zainteresovani za drugu osobu, ona će pokazivati sve veće interesovanje za vas.

Najvažnija primena zakona indirektnog napora je u ličnom razvoju: izgradnji zdrave i samopouzdane ličnosti. Sve što pružimo, kažemo ili uradimo drugima ima efekat na nas same. Kada prema nekome (ili nečemu) osećamo intenzivnu emociju (ljutnju, netrpeljivost, krajnju odbojnost, neobjašnjivu privlačnost…) najverovatnije smo u drugome prepoznali sebe. Kroz odnose sa drugima, često rešavamo odnos prema nekom delu sebe.

Svaki odnos ima tok spoznaje, koja se neretko odvija kroz patnju. U odnosu uvek učestvuju dvoje, sa ravnomernim udelom. Pitanje je: Da li oboje imaju ista htenja? Da li su u poravnanju na planu onoga što uzajamno govore i rade? Ako ne razumemo na osnovu čega stupamo u neki odnos i zašto ga održavamo, nastaju problemi koji nas primoravaju da to spoznamo.

TERAPIJA ODNOSA

Terapija odnosa je metod regresoterapije koji se ne bavi ličnošću, nego onim što povređuje ličnost unutar nekog odnosa. Tokom procesa klijent sagledava celokupan istorijat odnosa, odlazeći na sam početak: u trenutak njegovog sklapanja. Ujedno je to trenutak u kome je sadržan uzrok problema: zašto se odnos razvija u neodgovarajućem smeru? Sagledavajući tok odnosa, sve do njegovog začetka, klijent je u stanju da aktuelni problem razume na dubljem nivou. Spoznaja je često ometena nagomilanim i neispoljenim emocijama, koje se oslobađaju tokom terapije. Kako dolazi do spoznaje, problem gubi svoju svrhu i klijent može da ga otpusti.

Iskustvo iz prošlosti koje često prouzrokuje probleme u odnosima je iskustvo gubitka partnera. Rezultat te traume je unutrašnji konflikt: želimo da uspostavimo bliskost, a istovremeno i da se zaštitimo od nje, strahujući od gubitka. Kada to spozna kroz terapiju, klijent više nije usredsređen na strah, nego na odnos.

Terapija odnosa primenljiva je kako na međuljudske, tako i na odnose prema stvarima, događajima i pojavama. Prema stvarima koje upotrebljavamo izgrađujemo neki stav. Zdravi stavovi sadrže spoznaju, doprinose našem preživljavanju i individualnosti. Ako smo izgradili zdrav stav, stvari koje koristimo dobro nam služe. Nedostatak stava, kao i pogrešni stavovi, prouzrokuju probleme. Kroz regresoterapiju odnosa preispitujemo i korigujemo stavove koji nam ne doprinose.

U kakvom sam odnosu sam(a) sa sobom? Kako tretiram sebe? Kakav je moj odnos prema telu? Hrani? Koji deo tela posebno ne volim? Kako se odnosim prema novcu? Profesiji ili poslu? Kojim se stavovima rukovodim kroz život?

Ova vrsta regresoterapije efikasna je u razrešavanju nefunkcionalnih i konfliktnih odnosa, strahova i fobija, svih vrsta povređivanja koje doživljavamo od strane okoline.

Literatura:

  • Patrik Balint: predavanja i intervjui
  • David G. Mayers: Close Relationships & Quality of Life
  • Brian Tracy: Mastering Human Relationships

Foto: Pixabay

Kontaktirajte me za sve dodatne informacije.

Advertisements

One thought on “PROBLEMATIČNI ODNOSI I KAKO IH RAZREŠITI

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s