MODELI PONAŠANJA: Kako prekinuti besmisleno ponavljanje?

Model je ponavljajuće ponašanje koje nije u saglasnosti sa nama. Nije autentično naše, nego usvojeno (najčešće od majke, oca ili nekog nama bliskog iz prenatalnog perioda i ranog detinjstva). Neobjašnjivo se ponavlja, iako to ne želimo i nije nam od koristi. Nekoliko primera kako modeli ponašanja mogu da zvuče:

Sve moje veze završe se pre nego što počnu. Kad sam među ljudima, kao da sam nevidljiv. Stalno privlačim nedostupne / posesivne / zavisne partnere. Kad god se posvađam sa mužem, boli me stomak. Ako neko viče, dobijem glavobolju. Parališu me novi počeci. Teško mi je da završavam stvari. Ne mogu da prestanem da brinem o njemu, iako me obezvređuje. Ako me ostavi, poludeću!

prenatalna matrioska

Najviše modela ponašanja usvajamo u prenatalnom dobu, jer je tokom trudnoće dete veoma prijemčivo, nema odbrambene mehanizme i sve informacije iz okoline zapisuju se direktno u psihu deteta. Isto je u prvih šest nedelja, a postepeno se taj proces zatvara (do puberteta). Bilo da su izražene ili ne, dete doživljava sve emocije roditelja tokom trudnoće. Neispolje emocije su problematične, jer ostaju unutar deteta, a da ono ne zna kome pripadaju i uzima ih kao svoje. Kada odraste, na podsvesnom nivou dete zna da nosi emociju koja mu ne pripada i ulazi u konflikt sa roditeljima da bi se to razrešilo.

prenatalna (1)Začeće u velikoj meri određuje kako će se dete nositi sa počecima tokom života. Ako je začeće bilo otežano na bilo koji način (komunikacija među partnerima je slaba, nema seksualnog zadovoljstva, veštačka oplodnja) kreira se model otežanog započinjanja. Način na koji roditelji saznaju za trudnoću i kako primaju to saznanje utiče na detetov odnos prema sebi i drugim ljudima. Neželjena deca teže se socijalizuju i imaju problem da prihvate sebe. Kada dete napravi prvi pokret, ono obznanjuje svoje fizičko prisustvo. Način na koji majka prihvati to spajanje utiče na detetov odnos prema telu. Kada se završava razvoj deteta, ono ujedno uči kako će se kasnije nositi sa završecima u životu (zatvaranje veza, završavanje projekata). Ako je muškarac na svaki način isključen iz porođajnog procesa, detetu će verovatno nedostajati muški princip, problemi će se javiti na planu samosvesti i sigurnosti. Jedna od najvećih trauma je odvajanje deteta od majke nakon porođaja – istraživanja pokazuju da se nivo hormona stresa naglo povećava i dugo ostaje povećan. Sve to umnogome utiče na detetov budući život.

Prenatalni period je nesaglediv izvor informacija, to je ceo naš život u malom.

PRENATALNA REGRESOTERAPIJA

Prenatalna regresoterapija je metod regresoterapije u kojoj klijent odlazi u prenatalno doba i ponovo doživljava sve etape: od začeća, kroz sve mesece trudnoće, do porođaja i rađanja. Istovremeno, klijent prolazi kroz doživljaje, osećanja i razmišljanja majke, oca i okoline, kako bi tokom tog procesa uvideo preuzete modele ponašanja. Potom shvata da mu ti modeli nisu potrebni i može da ih otpusti.

Na kraju procesa klijent dolazi do važnih uvida iz perspektive nekoga ko tek ulazi u život, dublje razume ulogu svojih roditelja i sopstveni odnos prema njima. Dok god postoji konflikt sa roditeljima, postoji unutrašnji konflikt, jer su roditelji putem DNK deo nas samih. Kada klijent istinski prihvati svoje roditelje, oni više ne upravljaju njegovim životom. Tim prihvatanjem stiče slobodu da bude ono što jeste.

prenatalna (2)Par primera iz prakse

Klijent oseća osujećenost već u samoj nameri da započne neki posao. Sve mi se izjalovi na samom početku. Postoje poslovi i projekti u kojima uživa, ali samo na nivou ideje. Oseća strah od procesa realizacije i nespremnost da se suoči sa reakcijom javnosti. U prenatalnoj terapiji klijent otkriva da majka nije bila srećna zbog saznanja da je trudna – ne samo da je brinula kako će se sama snaći u toj ulozi, nego je strahovala i kako će okolina da reaguje. Otac je bio ushićen i nadao se sinu, što je kod majke stvaralo još veći pritisak i zabrinutost: šta ako ne udovolji tom očekivanju? Klijent kroz život oseća očevo ushićenje (kada se pojavi nova ideja), a istovremeno majčinu brigu i strah (kada ideju treba izneti i dati na videlo). Tokom terapije osvešćuje da ta osećanja pripadaju roditeljima i može da ih otpusti.

Klijentkinja naporno radi, bez ikakvog napretka na poslu. Menjala je okruženja i poslovne saradnike, usavršavala se, ali njena zalaganja nigde nisu vrednovana, niti ona zadobija neki značajniji položaj. U prenatalnoj terapiji otkriva da se njena majka povlačila pred dominantnom svekrvom i da nije uspela da se izbori za svoj status u porodici. Njeni napori ostali su nevidljivi u toj kući. Kako nije dobijala podršku muža, sve više se zatvarala u sebe i prihvatala je podređeni položaj. Model podređivanja, povlačenja, nevidljivosti, kao i nedostatak sigurnosti (zbog odsustva muškog principa u porodici), prenet je na ćerku koja obnavlja majčino iskustvo u svom poslovnom okruženju. U terapiji klijentkinja takođe uviđa da je majka zbunjena trudnoćom, dok je otac srećan – doživljava da je time potpuno pridobio ženu koju želi i da je njihov odnos tako osiguran. Sagledavši to, klijentkinja dolazi do uvida: Služim drugima da ostvare svoje ciljeve. To mi se stalno dešava i na poslu! Kada je osvestila taj model, više ne mora da bude u službi tuđih ciljeva, nego može da realizuje sopstvene.

modeli ponašanja

Sve moje veze završe se pre nego što počnu. Kad sam među ljudima, kao da sam nevidljiv. Stalno privlačim posesivne partnere. Kad god uradim nešto, onda… Teško mi je… Ne mogu.

Ko to u stvari oseća, misli i radi? Živite li svoju ili neku nametnutu istinu? Koliko puta na dan iz vas progovori vaša majka? Da li je ona živela svoj život, ili su njome upravljali tuđi obrasci, strahovi i ograničenja? Čiji život iznova obnavljate? U čemu (ne) ispoljavate autentičnost?  Kroz prenatalnu regresoterapiju možete osvestiti i prekinuti krug besmislenih ponavljanja.

Foto: Pixabay

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s