SVE NAŠE PROŠLOSTI

Život se neprestano obnavlja, što je vidljivo kroz sve prirodne cikluse: smene godišnjih doba, dana i noći, setve i žetve… Iako život sam po sebi jeste tok, umesto da budemo u saglasju sa prirodnim ritmom, na nekim područjima možemo ostati zarobljenici prošlosti. Ako ne razumemo životne cikluse, nismo u stanju da prelazimo iz jednog u drugi, pa lamentiramo nad starim vremenima (zaključani u depresivna stanja) ili brinemo zbog budućnosti kakva možda nikada neće osvanuti (uhvaćeni u anksioznost).

Život je kao vožnja bicikla. Da biste održali ravnotežu, morate da nastavite da se krećete.

Nezaključeno ciklusi iz prošlosti zahvataju vreme koje im ne pripada. Tada umesto prirodnog ritma i kretanja živimo jednolično ponavljanje, neautentično i u stagnaciji, kao produžetak nečega što se dešavalo pre. Pre čega? Pre dva minuta, dve nedelje, dvadeset ili dvesta godina?  Pre nas samih (barem onoga što verujemo da jesmo)…?

Trenutak koji živimo sabira sve naše prošlosti:

  • prošlost predaka koju dobijamo kroz genetsko nasleđe;
  • prošlost našeg života, zabeleženu u svesnoj i podsvesnoj memoriji (koja pamti sve što smo doživeli i što možemo doživeti);
  • iskustva prošlih života.

Ako iznova gradimo na istim temeljima prošlosti, možemo li da kreiramo zaista drugačiju budućnost? Dok god se ne pozabavimo prošlošću, obnavljaćemo je.

keep moving.jpg

U kojoj prošlosti smo zarobljeni?

Ako smo slepo odani tradiciji, možemo biti zarobljeni u rigidna predačka uverenja, krute istine i zastarele zavete. Možda ne preispitujemo uvrežene istine, nego se njima rukovodimo, jer: oduvek je tako bilo u ovoj porodici! Možda nas preci pritiskaju da živimo njihove neostvarene ambicije umesto svojih? Od predaka ne nasleđujemo samo fizičke karakteristike, nego i mentalni, emocionalni i spiritualni genetski paket. Esencija koju donosimo u život ne mora da bude kompatibilna sa porodicom u kojoj se rađamo. Ujedno nosimo sopstvena iskustva, ali i iskustva predaka, zahvaljujući kojima postojimo u materijalnom svetu. Ako su ta iskustva nekompatibilna, živimo u jakom unutrašnjem sukobu. Da li nas spiritualno-genetsko nasleđe podržava, ili sapliće na sopstvenom životnom putu?  U kojim životnim oblastima tradicija podstiče naš razvoj, a u kojima guši našu individualnost? Obično ono što ne znamo o svojim precima ima tendenciju da se pojavljuje tamo gde ne pripada i da se obelodanjuje kroz naš život. Ako nam se u životu odigrava nešto što ne želimo, možda smo uhvaćeni u prošlost, proživljavajući kopiju života nekog od svojih predaka.

Neretko u zrelim godinama odgovornost za sopstveni život i dalje prebacujemo na roditelje i bližnje: Baba se razočarala što nisam dečak. Otac je bio zatvoren i krut. Mama stalno hoće da me kontroliše. Niko u porodici me ne razume… Naši preci, srodnici i roditelji imaju pravo da budu nesavršena ljudska bića. Isto tako, mi imamo pravo da se oslobodimo zaostavštine koja nije u skladu sa nama samima. Umesto da lovimo njihove greške, možemo se zapitati koliko su vremena, posvećenosti, ljubavi uložili u nas. Danas imamo alate za odvajanje upotrebljivog od neupotrebljivog nasleđa, što našim (pra)roditeljima teško da je bilo dostupno.

Našu individualnu prošlost čine iskustva prošlog i tekućeg života (začeće, prenatalni period, detinjstvo, svi obrasci i uverenja koja smo poprimili tokom odrastanja i vaspitanja).

Vaspitno-obrazovne metode ne podržavaju individualni razvoj, nego nas kroje po merilima aktuelnog društvenog sistema; za naše dobro, da bismo znali kako da preživimo u svetu u koji smo stigli. Ako je dete svojeglavo i neposlušno, primenjuje se ceo spektar kazni: od fizičkog kažnjavanja, preko mentalnih manipulacija i emocionalnih ucena. Dobre devojčice to ne rade! Unesrećuješ mamu. Zašto ne možeš biti kao sva druga deca? Tako učimo da je bezbednije ne ispoljavati sopstvenu individualnost. Prilagođavamo se, postajemo poslušni, glumimo dok u potpunosti ne srastemo sa ulogom.

Poslušna deca imaju težak život.

Usvojeni programi opstaju i kada uđemo u zrelo doba – istovremeno smo i zarobljenici, i sopstveni tamničari. Neke strahove i blokade smo nasledili, neke smo doneli iz prošlih života, neke smo stekli kroz odrastanje i vaspitanje. Ako pred roditeljima zadržavamo inferiornu poziciju deteta i posle dvadeset sedme (kada bi trebalo da smo stekli u spiritualnu zrelost), emocionalno smo zarobljeni u obrazac prošlosti.

suocavanje s prosloscu

STRAH OD SUOČAVANJA (SA SOBOM)

            Da li je bezbedno istraživati prošlost? Šta ako otkrijem nešto toliko traumatično,  da ne mogu da se izborim sa tim? Koliko često smem u regresiju? Šta ako tokom onlajn sesije dođe do prekida veze – hoću li ostati zarobljen u transu?

Svakako je bezbednije istraživati prošlost nego biti njena žrtva. U istraživanju prošlosti ne možemo otkriti ništa što već nije u nama, ništa što nam se već nije dogodilo i što nismo bili u stanju da nadživimo. Regresoterapija je jedna od alatki za pročišćavanje prošlosti, kojom rešavamo uzrok problema, a ne njegove efekte. Nehipnotička regresoterapija odvija se u sigurnom okruženju, pri potpunoj svesnosti: istovremeno smo i ovde i tamo. Jedini trans iz koga treba izaći je trans aktuelnog problema. Regresija nije sama sebi cilj – cilj je oslobađanje od zarobljenosti u prošlim događajima. Svaka regresoterapijska sesija donosi poboljšanje na tom planu. Tokom procesa osvešćujemo samo one sadržaje sa kojima smo spremni da se suočimo i koji će doprineti razrešenju problema ili situacije. Vraćamo se u trenutak kada je trauma nastala i proživljavamo je ponovo, da bismo otklonili blokiranu energiju i emocije. Oslobađanjem tih emocija, više ne reaktiviramo ustaljene obrasce, jer je trauma zaključena tamo gde pripada – u prošlosti. Umesto da iznova reagujemo na stare okidače i informacije, možemo da pravimo svesne izbore. Možemo da radimo ono što zaista hoćemo, izvan zastarelog programa nekadašnjeg iskustva. Možemo da budemo u miru sa onim što jesmo.

let go

Foto: Pixabay

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s