KAKO ISCELITI POBAČAJ

Mit je da gubitak deteta koje se nije ni rodilo – nije gubitak.

– Nisi ga videla, niti držala u naručju, nisi stigla da ga zavoliš… Zar ne?

Ne. Istina je da je prekid ili gubitak trudnoće dubok lični gubitak, propraćen tugom i teškim emocijama. Prema istraživanjima, više od 60% ispitanica tvrdi da iskustvo pobačaja ima istu emotivnu težinu kao gubitak deteta koje je rođeno. Žene koje su doživele pobačaj najčešće osećaju krivicu, veruju da su uradile nešto loše, da su nekako mogle da spreče takav ishod, osećaju samoću i izolovanost, stid, misle kako ih je izdalo sopstveno telo… Iskustvo pobačaja je češće nego što se misli (15 do 20% utvrđenih trudnoća završava se spontanim pobačajem), a njegov najčešći uzrok je u nepravilnosti na nivou hromozoma i majka ne može ništa da uradi da bi to promenila.

Još jedan mit je da će rođenje zdravog (duginog) deteta automatski isceliti prethodno iskustvo. Mnoge žene osećaju depresiju i anksioznost godinama, čak i nakon rođenja drugog deteta. Zanemarivanje ove teme, ćutanje o tome i držanje nerođene dece pod velom porodičnih tajni još više doprinosi bolnim osećanjima i stidu.

Pobačaj se načešće odigrava u veoma ranom stadijumu trudnoće, zbog čega se njegov uticaj potcenjuje: – Nisi se još ni navikla na ideju da si trudna.

Ubrzo nakon začeća pokreću se fiziološki i psihološki procesi trudnoće. Nivo reproduktivnih hormona se povećava, u materici se formira posteljica za podršku detetovog rasta, grudi se povećavaju i pripremaju za dojenje… Kako se priprema telo, tako se i psiha priprema za majčinstvo. Žena je opskrbljena paketom ljubavi, koju će pružati detetu celog života. Kada je trudnoća prekinuta, žena i dalje ostaje u stanju fizičke i emocionalne spremnosti za bebu – koja neće doći. Sva ta ljubav namenjena odgoju deteta ostaje neispoljena.

Neispoljena ljubav je toliko silna, da može da nas sagori iznutra.

Zato iskustvo pobačaja ima jak uticaj na emocionalno stanje i može da izazove niz različitih simptoma: nervozu i bes, nesanicu ili košmarne snove, istrajne strahove, prekomeran umor, glavobolje, depresiju, prazninu i tugu, strah od nervnog sloma, doživljaj panike, ponavljajuće neobične misli, povlačenje u sebe…

Svaka žena na sebi svojstven način proživljava taj duboko stresni proces na nivou emocija. Mnoge u periodu nakon gubitka bebe pokušavaju da se ponašaju kao da se ništa nije dogodilo… Iskustva pokazuju da je zdravije priznati, tugovati i integrisati gubitak nego ga poricati, zataškavati ili obezvređivati. Neke žene osećaju potrebu da na određeni način zabeleže život tog deteta (koliko god da je trajao) i to učine kroz neki lični ritual, kako bi se osećanja obelodanila i prihvatila. Ako pobačaj nije bio spontan, nego je žena odlučila da prekine trudnoću, ni to ne znači da nema pravo da se oprosti od svog deteta, da tuguje ili da dobije emocionalnu podršku. Iako prekid trudnoće jeste njen izbor, ne mora da znači da nije bio bolan.

Ne samo da nerođena deca ostavljaju trag u životima svojih majki, nego cela porodica oseća to prazno mesto. Očevi su takođe opremljeni paketom ljubavi koja ih sagoreva, prerastajući u krivicu i zatvorenost kada nije ispoljena. Braća i sestre osećaju neravnotežu unutar porodice: ako je nerođeno dete tajna, ostala deca ne znaju svoje pravo mesto u porodičnom sistemu. Možda je najstarije dete u stvari srednje, a preuzima zahtevniju ulogu i odgovornost koja mu ne pripada?  Važno je osloboditi se agonije neispričane priče.

Svako dete zaslužuje da bude prihvaćeno i priznato, čak i kada ne uspe da se rodi. Roditelji takođe zaslužuju da prihvate i ispolje svoja osećanja. Do isceljenja dolazi kada se izgubljeno dete prihvati i kada mu roditelji predaju paket ljubavi.

U procesu regresoterapije moguće je povezati se sa izgubljenim detetom, razumeti sopstvene emocije kao prirodan odgovor na gubitak važne osobe, u potpunosti istražiti to iskustvo, prihvatiti dete, predati mu ljubav i oprostiti se od njega.

children.jpg

 

Advertisements

One thought on “KAKO ISCELITI POBAČAJ

  1. Ova tema je izuzetno važna ali je natovarena brdima pogrešnih stavova i emocija.

    U vreme socijalizma, pre povratka pravoslavlja na ove prostore , namerni prekid trudnoće tretiran je isključivo kao poslednja mera kontracepcije .

    Kao nacija imali smo ogromnu duhovnu prazninu , jer nam je duhovnost bila uskraćena u periodu posle drugog velikog rata, i čak je svaki pokušaj potrage za Bogom bio osuđivan i ismejavan.

    Renesansa pravoslavlja koja je usledila posle Titove smrti i nastavila se raspadom Jugoslavije,
    krenula je da ostvaruje i obnavlja svoj pogubni uticaj na ženu i njenu seksualnost.

    Obe ove krajnosti u tretiranju društvenog i ličnog položaja žena imale su i imaju pogubne posledice ne samo po ženu kao jedinku koja odrasta u konfuznim prilikama nego i na porodicu i sve negativne pojave u vezi s tim . Povećanje broja razvoda i dece koja odrastaju u haotičnim situacijama i nerazrešenim konfliktima roditelja a koja nisu obuhvaćena nikakvim pravilima niti preporukama – kako se nositi sa informacijom da je tata povredio mamu ili mama tatu toliko da se više ne zna ko je kriv i za šta sve ispašta .

    Seksualno obrazovanje u školama nije odmaklo dalje od pokušaja i stalno stasavaju nove generacije devojaka koje nemaju osnovne predstave o sebi , o svojoj seksualnsti , o biologiji ( manje više) o seksualno prenosivim bolestima , niti o muško ženskim romantičnim odnosima.

    Generacije i generacije mladih o svojoj sekusalnosti nasumice skuplja informacij po internetu koji je krcat porno sadržajima i perverzijama , u poslednje vreme se nasilno nameće homoseksualnost kao normalna pojava i mladi su dezorijentisani u velikoj meri. Devojke su prinuđene da slede modne trendove i na najmanji mogući nagoveštaj da nisu u skladu sa imidžom iz popularne tv serije, rijaliti programa ili modnih žurnala sklone su da se odreknu sebe i slepo prate nametnute trendove samo da bi imale osećaj PRIHVAĆENOSTI u društvu agresivno seksualizovanih devojaka . Na društvenim mrežama, u grupama koje prate noćne izlaske gde se isključivo odvija spajanje budučih ( najčešće slučajnih ) roditelja vidite devojke koje su poprilično radile na izmeni svog prirodnog izgleda, ubrizgavale silikone , nanosile neverovatnu količinu šminke , veštačkih noktiju, trepavica, kose , firmirane garderobe – da se ispod te sociološke maske njeno pravo JA i ženstvenost više ni ne nazire.

    Seksualnost se kao i sve drugo svodi na takmičenje – ko će više , brže i bolje da liči na Majli Sajrus ili neku domaću ” buntovnicu” koja se degradacijom same sebe bori protiv stega i nepravdi u društvu iz kog je potekla.

    Ono što je suština ženstvenosti i seksualnosti mlade devojke ispliva obično ujutru posle izlaska kada se ona probudi razmazane šminke i rasčupane kose, malaksala od alkohola koji je popila prethodne večeri . Onda se na trenutak pri pogledu u ogledalo iskreno zapita : KO SAM JA I ZAŠTO OVO RADIM ? Ali pošto nema nikakvog odogovra niti smernice kuda da traži odgovore a i ubrzo zvone telefoni radi sledećeg izlaska i maskarade , život nema vremena za takva preispitivanja i pogubna vožnja na ler se nastavlja .

    Majke tih devojaka ( a ja sam jedna od njih ) nemaju ni približan uvid u stvarno stanje stvari , jer su i same pritisnute bremenom života u ovim bezdušnim vremenima … još ni svoje seksualne frustracije nisu prevazišle , nisu razrešile svoje orgazme ili glumljenje orgazama, odnose sa istrošenim mužjacima koji idu na posao koji mrze , idu u kladionicu, leže na kaučevima iza novina ili sa daljinskim, … surfaju pornjavu i mlado golo meso na svojim pametnim telefonima . Što pametniji telefon to zatucaniji dehumanizovani korisnik.
    Majke današnjih devojčica i devojki odrasle su u sistemu jezivih zabrana njihovih majki i očeva koji su smatrali da je to najbolji vid kontracepcije ne razmišljajući o sakaćenju sekualnosti svojih štićenica . I pored svega bilo je katastrofalno mnogo slučajnih , neplaniranih trudnoća koje su prekidane u mesarama različitog nivoa luksuza posle pojave privatne ginekološke prakse . Nije retkost bila da devojka nije uopšte trudna a da se prekid trudnoće fingirao i “usluga” naplaćena ili je konstatovana nepravilnost u razvoju ploda kao indikacija za prekid trudnoće iz istog razloga …slivanja 50 do 100 eura u džep privatnog akušera.

    Žene se i dalje dele na LAKE I POŠTENE ! Lake ( sponzoruše ili slobodumne ) se jebu a poštene
    ( neiskusne, ili prefrigane manipulantkinje) se žene . Svejedno kojoj kategoriji pripadaju – sve žene su u konstantnom ratu i natezanju sa muškarcima koji vode igru i donose važne odluke, pa između ostalog i odluku DA LI ŽELE DETE KOJE SU NAPRAVILI ILI GA NE ŽELE, da li žele da plate abortus ili ne žele , da li žele da koriste kondom ili ne žele , da li ih briga za orgazam žene sa kojom imaju seksualni odnos ili ih nije briga i NAJVAŽINE PITANJE U VASIONI – DA LI ĆE SVOJU SEKSUALNU PARTNERKU POZVATI SLEDEĆEG DANA POSLE SEKSA ILI NE !!! ( ako još nisu položili zavet pa spavaju u istom krevetu)

    Izvinjavam se autorki bloga ako joj se čini da sve ovo nema veze sa karmičkim uticajem pobačaja, ali ovo je njiva u kojoj se deca ili pobačaji – sade , rastu, rađaju ili razrešavaju .

    XXXXXXXXXXXXXXXXXXX

    Koliki je karmički udeo u odgovornost za pobačaj samog društva ili nacije koja običajno, kanonski ili zakonski reguliše ovu praksu ?
    Zar nije dovoljno i krvavo previše vođeno ratova između muškaraca i žena ?
    Zar nije vreme da ljudi zaista krenu u razrešavanje SVOJIH PROBLEMA umesto da ih prenose svojoj deci , ćutke , primerima , praksom ili rečima ?

    Naša deca su od nas roditelja DOBILA DEFINICIJU LJUBAVI . Sve ono kako smo se ponašali međusobno i prema deci je praktično , nemušto naučena definicija ljubavi , poštenja, časti , pravde i pravičnosti koja je hteli mi to ili ne i znali mi to ili ne – INKORPORISANA I U NAŠE SEKSUALNE ODNOSE .

    Koliko smo svesni sebe i svoje uloge u ovom svetu , koliko smo svesni da smo mi sami kreatori sudbine i dešavanja u životu toliko smo svesni i svoje seksualnosti i svoje MOĆI da odlučujemo o kreaciji novih ljudskih bića . Što smo osvešćeniji i svesni mehanizama koji upravljaju našim životima , naših podsvesnih negativnih uverenja , nametnutih osećaja krivice, odbačenosti, negativnih emocija i njihovih uzroka to će nam biti lakše da izbegnemo ovu fatalnu grešku – prekid neplanirane trudnoće – koja NAM SE DEŠAVA umesto da je sami kreiramo !

    Skloni smo da sa prezirom odmahnemo rukom na pomen škole senzualnosti za gejše koje su postojale u Japanu , da ogovaramo svaku ženu koja se ne stidi svog tela i slobodno praktikuje svoju seksualnost i da vidimo ugnjetenu ženu jedino ako je pod burkom ili feredžom . Ono što nam je pred nosem – niko ne vidi.

    Osećaj krivice , tuge, žaljenja, bespomoćnosti u vezi izvršenog pobačaja je svaljen samo na ženu .
    Ginekolog ni ne razmišlja o količini crne karme koju je nakrcao iznad komada zemlje gde je vršio svoju delatnost po zakonu .
    Muškarci svoje misli na temu “lova na bebu ili trudnoću” ili još jednih gladnih usta koja se ne mogu hraniti zavšravaju se obično sa sledećom vizuelnom scenom novog pakovanja uložaka u kupatilu u vlasništvu osobe koja je prošla kroz kiretažu .

    Samo žena koja je na bilo koji način bila prinuđena da to uradi , da prekine začeti život u svojoj utrobi ostaje da pameti to čitavog svog života i nikakve psihoterapije, oproštaji sebi ni drugima to neće promeniti . Ona će godinama nositi na svojim leđima to breme i razviće karcinom na svojim polnim organima koji će biti materijalna manifestacija njenih osećaja u vezi počinjenog dela,da bi makar na neki način pravično kaznila sebe za delo koje ni jednim deličem svog postojanja ne opravdava niti će ikad .

    U dubini svoje duše ona zna da to ona nikad ne bi uradila da je ta drastična odluka bila samo do nje .

    Da je znala tačno kako da se sačuva od neželjenog začeća, da je mogla da BIRA svog voljenog muškarca , a ne onog kojii je birao nju pa je bilo daj šta daš … Milion je eksternih razloga koji ženu dovedu u poziciju da napravi nasilni prekid trudnoće – a karmički točak se u svetu i dalje valja isto kao i pre dvadeset i trideset godina …

    Žene , počnite od sebe i nastavite sa svojim ćerkama . Izučavajte tantričko vođenje ljubavi i podižite frekvenciju svoga bića kroz prihvatanje sopstvenog tela , pa makar bile i u pedesetim godinama .
    Sve naše nevolje na polju seksualnosti su posledica pogrešnog uslovljavanja u pubertetu od strane nedužnih i pogrešno naučenih roditelja . Razrešenje je u vašim rukama , a razrešenje je u ukidanju prilika za buduće pobačaje vaših čerki i njihovih ćerki kroz prave informacije i oslobađanje od đubreta u glavi, stega i lažnog morala , dvostrukih standarda i odricanje od sopstvene seksualnosti – osnovnog aspketa postojanja u telesnom obliku u ovom zemaljskom životu . Zbacite sramotu, stid ,laži i krivicu sa vaše seksualnosti jer je to prirodni deo vašeg bića i nema nikakvog razloga da sve to nametnuto i dalje nosite u svojim glavama.

    Za ono što je bilo , smatrajte da je to karmičko pitanje kako i stoji u ovom tekstu , ali bez razrešavanja uzroka , dalja identična dešavanja neće biti prekinuta .

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s