ODNOS PREMA TELU: Više od izgleda

Slika tela ima mentalni i emocionalni aspekt: kako vidim sopstveno telo i kako se osećam pred ogledalom?

Nelagodno mi je da se gledam. / Samopouzdana sam. Stidim se. / Zavodljiva sam. Vidim sve te nedostatke i nesavršenstva. / Zahvalna sam za sve što mi telo omogućuje da uradim. Otuđena sam od tela. / Prisutna sam u svom telu. Obezvređujem. / Poštujem.

Zdrava slika tela više je od prostog tolerisanja sopstvenog izgleda i onoga što nam se na njemu ne dopada. Zdrava slika tela počiva na prihvatanju, na prepoznavanju individualnih kvaliteta i snaga izvan idealne težine, oblika i izgleda; ujedno, to je i otpornost na medijsku sliku savršenog tela. Slika tela i osećaj samopoštovanja utiču jedno na drugo, kao i na naša osećanja, razmišljanja i ponašanja. 

Istraživanja pokazuju da je perfekcionizam među vodećim mehanizmima koji uslovljavaju nezadovoljstvo telom (a potom i poremećaje u ishrani). Perfekcionizam je višeslojni konstrukt sačinjen od različitih faktora: nerealistični lični standardi, strah od greške, sumnja u sopstvene sposobnosti, glas roditeljskih očekivanja i kritike, preterana organizacija i urednost (kao oblici kontrole). Sve te elemente koristimo da bismo kritikovali, prosuđivali i obezvređivali sami sebe, ili druge.

TELO

Trebalo bi da sam tanja / viša / mlađa… Barem nisam kao ona… U takvom izdanju nikada ne bih izašla iz kuće! Kosa mi je u haosu. Blago tebi sa takvim nogama! Zašto sam morala da budem ovako kruškasta? Nikad dovoljno mršava!

Što je nivo emocionalnog izražavanja niži, nezadovoljstvo telom je veće.

ŠTA JE TELO?

Telo je fizički izraz naše esencije koja je postojala pre nego što smo došli u život i nastaviće da postoji kada iz njega odemo. Da bismo došli u vidljivi svet i realizovali svoju svrhu, potrebno nam je telo. Telo je vidljivi izraz naših emocija, misli i duhovne energije. Kao što seme ima plan u šta će da izraste, tako u nama, pre nego što se rodimo u telu, postoji plan onoga što donosimo u život. Rađamo se kroz spajanje ženskog i muškog principa. Sve što je potrebno za izgradnju novog tela dobijamo iz same Zemlje, preko majke. Materica je Zemlja u malom, a stvaranje tela odvija se po zakonima prirode. Naša apstraktna energija ulazi u vidljiv svet, dobivši vozilo, svoj fizički izraz, kao dar ove planete.

Odnos prema telu pokazuje naš odnos prema materijalnom i vidljivom svetu, prema životu samom. Ako obezvređujemo telo, kao tamnicu duše, negiramo sam život ovde. Ako smo isključivo u materijalnom, obezvređujući sve što ne možemo da dodirnemo ili vidimo, negiramo sopstvenu esenciju i misiju zbog koje smo došli. U oba slučaja, gajimo iluziju. Mi nismo samo telo, ali je telo šansa da ostvarimo i iskažemo ono što zaista jesmo. Našim apstraktnim delovima dati su glas i pokretljivost.

Telo je takođe kontinuitet naših roditelja. U procesu izgradnje tela, dete je potpuno zavisno od majke i doživljava sve(t) preko nje. Majčin karakter, sve što ona oseća i proživljava, sva uverenja u životu koja nosi – utiču na dete. Ako se majka nada dečaku, dok nosi devojčicu (ili obrnuto) u dete se utiskuje osećaj razočaranja i nedobrodošlice u život. Po prirodi stvari, želimo da odemo sa mesta na kome se ne osećamo dobrodošlim; u krajnjem slučaju, aktiviraćemo neki od samodestruktivnih programa (bolest) kako bismo otišli iz života. Ako majka veruje da je život težak / mučan / ropski… prenosi tu težinu na dete. Radost i životni polet time su osujećeni pre nego što je samostalni život zaista i počeo. Najviše saznanja o životu stičemo između začeća i šeste godine, dok naš svesni um nije aktivan.

Kako se to odvija?

TELO i ZemljaNaša tela sačinjena su od ćelija. Svaka ćelija je svesna i ima sposobnost komunikacije. Ćelije su ljudska bića u malom, a njihove organele odgovaraju organima i tkivima u ljudskom telu. Ćelije su u vibracionom kretanju i pod uticajem su različitih faktora: infekcija, stresa, temperature, emocija, sistema uverenja itd. Svi ti faktori iz okoline mogu prouzrokovati blokadu koja rezultira u bolest, nezadovoljstvo, teskobu. Epigenetika je naučna oblast koja proučava molekularne mehanizme kojima okolina kontroliše aktivnost gena. Geni nemaju sposobnost da kontrolišu život, jer su zavisni od okidača iz okoline koji određuju kada će se i kako ispoljiti. Genetika nije naša sudbina. Signali koji su izvan ćelije, okolina i energetske poruke koje proizilaze iz naših misli, kontrolišu DNK.

Emocije koje prouzrokuju blokade su sećanja koja nosimo iz prošlosti. Duši je potrebno telo, da bi se izrazila. Uloga mentala je da tumači i prevodi jezik duše na materijalni nivo, da omogući komunikaciju između esencije i akcije. Mental ujedno čita i tumači signale iz okruženja. Način na koji oblikujemo sopstveni život i zdravlje, umnogome zavisi od mentalne percepcije. Svesni um možemo podučavati, možemo kreirati pozitivne misli i afirmacije. Ali, podsvesni deo izražava sve ono što smo naučili pre, instinktivno i putem iskustva. Taj deo sakuplja i snima programe iz okruženja (pre svega iz majke), a potom iznova i iznova ponavlja iste programe kao ustaljeni odgovor na određeni životni signal ili situaciju.

Zato se toliko terapijskih tehnika bavi odnosom sa majkom: jer je majka primarno okruženje unutar koga smo programirani. Umnogome smo zavisni od njenih životnih shvatanja, načina na koji je doživljavala dar davanja života, količine njenog samopoštovanja i dubine njene povezanosti sa životom. Sve to ugrađuje se u našu podsvest. S jedne strane, dolazimo spremni na život, sa potrebom da se realizujemo u vidljivom svetu; s druge strane, dobijamo poruke o životu koje nas osporavaju. Zemlja nije srećno mesto za život. Telo je prljavo. Žrtvujem se za dete. Nisam dovoljno… dobra / lepa / sposobna. Teško je živeti. Još teže ako si žena. Koliko smo, usled tog unutrašnjeg konflikta, povezani sa telom i životom ovde? Koliko smo u stanju da poštujemo telo i dar života? Uverenja o težini života su direktan napad na telo.

TELO NE LAŽE

Ono što se manifestuje na telu simptom je našeg odnosa prema životu. O telesnim simptomima ne možemo da govorimo izvan psihičkih aspekata. Na primer: – Toliko me svrbi, iskočila bih iz kože! Telo živi ono što se ne usuđujemo da priznamo. U slučaju svraba, često je to želja za prevazilaženjem uspostavljenih granica. Želja se osvešćuje na telu kao telesni simptom (ekcem) koji nam dozvoljava da artikulišemo potisnutu i prećutnu potrebu.

Svi sadržaji svesti imaju neki ekvivalent na telu, i obrnuto.

Šta vam telo govori sada (kroz bol, senzaciju, napetost, težinu ili bilo koji drugi oblik neprihvatljivog simptoma)? Koje delove tela, sebe, života ne prihvatate? Kako se odnosite prema svojim ženskim delovima? Da li biste radije bili u nekom drugom telu? Da li biste radije postali neko drugi, nego ono što jeste?

Regresoterapija odnosa prema telu (ili nekom njegovom nevoljenom delu) omogućuje nam da osvestimo sva ta pitanja. Ostvarivši pristup podsvesnoj memoriji, možemo da posmatramo i osvestimo programirana ponašanja, da odlučimo da li ćemo ih zadržati ili promeniti. Možemo da proniknemo u prauzroke naše percepcije, da obustavimo bitku protiv tela i da samonapade zamenimo zdravom slikom i prihvatanjem.

Šta biste rekle svom telu?

  • Michael Friedman et al, Emotional expression and body dissatisfaction in: International Journal of Eating Disorders · January 2002.
  • Neeta Sharma Kumar, Conversation with Diesease Affected Organs in: The International Journal of Regression Therapy, V.24, 2016. Page: 88 – 93.
  • Tracey D. Wade and Marika Tiggemann, The role of perfectionism in body dissatisfaction in: Journal of Eating Disorders, 2013.
  • Torvald Detlefsen i Ridiger Dalke, Bolest kao put izlečenja, Laguna, 1996.
  • Mateja Tomšič Akengen, Škola mudrosti

Foto: Pixabay

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s