KAKO NAM PODSVEST KREIRA (PARTNERSKI) ŽIVOT?

Najgori bol, najdublji strahovi i najuticajnije traume pohranjene su duboko u nama. Često ne možemo da se setimo događaja koji su ih prouzrokovali, kao ni njihovih neposrednih rezultata. Samo su ožiljci vidljivi, u obliku emotivnih problema ili problema u ponašanju. Iako ih se ne sećamo, ti događaji nisu nestali iz naše memorije, nego su smešteni u njenom podsvesnom delu.

Podsvest je srce i centar naše psihe.

Podsvesni deo snima i skladišti sve što nam se dešava i neprestano radi. To skladište informacija opskrbljuje svesni um osnovama cele ličnosti. Obrada informacija u podsvesti uređena je da štiti naše preživljavanje. Ako se posečemo, fokus je na bolu koji signalizira ugroženo preživljavanje. Iako podsvest skladišti sve informacije koje su oko nas u tom trenutku, svest se sužava prema bolu. To je mehanizam psihe da spreči fatalnu opasnost. Prilagođavamo se da bismo preživeli. Neko vreme je to potrebno, ali usvojeni model ponašanja ne mora da bude kompatibilan sa narednim životnim situacijama.

Izloženi smo zabranama i od ranog detinjstva učimo kako je bezbednije ne ispoljavati se. Mogu da nas kontrolišu glas majke, očekivanja bližnjih, društveni konstrukti, religijske zabrane… kojima udovoljavamo iz straha od odbačenosti i neprihvatanja. Taj strah  manifestuje se od samog rođenja: – Jesam li dovoljno dobra, da zaslužim pažnju / podršku / razumevanje / ljubav? Podsvest usvaja program koji traje i kada bi trebalo da smo ušli u ciklus zrelosti i stekli slobodu.

Podsvesni um održava temperaturu tela, disanje, rad srca. Kroz automatski nervni sistem, održava ravnotežu među stotinama hemikalija unutar biliona ćelija, kako bi fiziološki procesi harmonično funkcionisali. Isto je i na planu mentalnog funkcionisanja: zahvaljujući podsvesti, razmišljamo i delujemo dosledno onome što smo radili i rekli u prošlosti. Sve naše navike razmišljanja i ponašanja pohranjene su u podsvesti. Podsvest memoriše sve naše zone komfora i radi na tome da nas zadrži unutar njih. Kad god pokušamo da uradimo nešto novo i drugačije, da promenimo neki obrazac ponašanja, podsvesni program čini da se osećamo nelagodno i vraća nas na staro i poznato. Čak i samo razmišljanje o nečemu što se razlikuje od onoga na šta smo navikli izaziva napetost.

Odgovara nam da se radnje poput vožnje bicikla ili pranja zuba odvijaju automatski – ne razmišljamo o tome kako držimo stopalo na pedali i da li ćemo četkicu uzeti levom ili desnom rukom. Ali, kada je reč o usvojenim stavovima o životu, međuljudskim odnosima, partnerstvima, neodgovarajuće podsvesne programe potrebno je razgraditi.

partnerstvo

Podsvedsni obrazac partnerstva kreirala su naša pređašnja iskustva, odnosi u porodici u kojoj smo rođeni, majčina shvatanja o partnerstvu i ljubavi (koja takođe imaju svoju istoriju). Čim se rodimo, počinjemo da učimo kako da preživimo u datim okolnostima. Ako smo rođeni u neharmoničnoj porodici, to je informacija o partnerstvu koja kreira naš podsvesni program. Kako odrastamo, možemo reći da nećemo biti kao naša majka, da ćemo graditi drugačije odnose i ostvariti srećno partnerstvo… Ali, podsvesni program već je na delu. Koliko god da želimo harmoniju, nemamo odgovarajuću referencu u podsvesti. Kako da znamo šta je srećno partnerstvo, ako nemamo nikakvog iskustva s tim? Tražimo reference u romantičnim komedijama, trivijalnim romanima, ali nam je pravi osećaj potpuna nepoznanica. Svesna želja u konfliktu je sa podsvesnim obrascem. Dok god ne promenimo obrazac unutar sebe, sva naša partnerstva biće slična.

Kada dete postavi nezgodno pitanje: – Šta je ljubav? Da li voliš tatu? A kako to  znaš? Uobičajen je odgovor: – Kad porasteš, kazaće ti se samo! Neće. Pokazaće se obrazac koji smo usvojili, ne i sama suština. Čak iako nam roditelji nisu direktno izgovorili svoje iskrene definicije uspešnog braka ili srećne veze, demonstrirali su ih. Bilo da je izgovorena ili ne, sve je poruka. Ili su nam govorili jedno, a ponašanjem pokazivali drugo, što stvara zbunjujuće poruke i iskrivljuje percepciju. Nisu nam mogli dati ono što ni sami nisu imali.

Kako si znala da hoćeš da se udaš baš za njega? – Imala sam dovoljno godina za udaju, on se pojavio i… Htela sam dete, on je bio iz dobre porodice. Nije bilo razloga da kažem ne. Mogla sam da se zamislim kako širim veš u njegovom dvorištu. Bolje nego da ostanem sama.

Iskustva ugovorenih ili prinudnih brakova, straha od samoće, nedovoljnog samopoštovanja, obezvređivanja suprotnog pola, uzajamnog nerazumevanja… sve to može biti deo našeg podsvesnog nasleđa. Sa takvim prtljagom tražimo srećno partnerstvo.

Bliskost između muškarca i žene nama tradiciju

Nedostupni parteneri mogu biti odgovor na podsvesni mehanizam koji nas štiti od dubljeg vezivanja, jer smo nekada u prošlosti propatili gubitak bliskosti (gubitak partnera, porodice, dece) i ne želimo to da ponavljamo. Svesno želimo bliskost i zajedništvo, ali nas podsvest čuva na bezbednoj distanci. Možda smo svedočili konfliktnim odnosima naših roditelja od najranijeg detinjstva? Mirno je kada je otac odsutan. Usvojili smo model bezbedne distance, a želimo zajednički život i nije nam jasno zašto nam nijedan od partnera ne posvećuje dovoljno vremena. Možda obnavljamo osećaj usamljenosti koji je majka živela u svom braku i ne umemo to da iskomuniciramo (kao ni ona).

Kakve poruke o ljubavi smo usvojili u detinjstvu?

– Mama te toliko voli, rođene oči bi izvadila i dala ih tebi!

Šta da radimo s tim parom dodatnih očiju? Kroz njih iščitavamo iskrivljene poruke: ljubav je slepa; ljubav traži žrtvu; ljubav je sakaćenje sebe, za drugog; ljubav je unesrećivanje za tuđu sreću; ljubav je osećaj krivice zato što mama ne vidi.

Kasnije pronalazimo partnere koji će nam potvrditi i obelodaniti uverenja kojih nismo svesni. Ili će nas (neprijatno) iznenaditi sopstveno ponašanje i neuspeli pokušaji da dokažemo ljubav. Kada nas nešto zaboli, telesno ili emotivno, počnemo da istražujemo podsvest.

podsvest oči.jpg

Frojdovski analitičari tragali su za izvorom aktuelnih problema u ranim godinama klijentovog detinjstva. Drugi terapeuti su polazili od stava da klijentovo rođenje, kao i boravak materici, ostavljaju zapise u podsvesti. Regresoterapija ide još dalje. Kada se pokrene neki podsvesni program, nalazimo sećanja koja prevazilaze vreme ovog života. Ti događaji takođe su zapisani u podsvesnoj memoriji, kao da pripadaju ovom životu, i tokom terapije možemo da ih osvestimo. Informacije iz podsvesti možemo da shvatimo ako promenimo fokus pažnje.

Prvi od zadataka tokom regresoterapije je razotkrivanje podsvesnih sadržaja. Pritom, klijent mora imati aktivnu ulogu u rešavanju tih događaja i obrazaca koji jesu zasnovani  na preživljavanju, ali im je svrha dotrajala. Klijent, a ne terapeut, obavlja posao. Da bi se to postiglo, potrebno je da klijent bude potpuno svestan onoga što dolazi iz podsvesti, kao i načina na koji ti sadržaji oblikuju njegov život. Dosežemo podsvest, ali ne eliminišemo svesno prisustvo.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s